За развој Дунава 66,5 милиона евра, расте обим речног транспорта

Планирана улагања у развој речног транспорта и заштиту природних карактеристика Дунава од укупно 66,5 милиона евра највећа су у последњих неколико деценија и омогућиће да Србија да искористи један од својих највећих природних и привредних ресурса, изјавила је потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, поводом Међународног дана Дунава.

Михајловићева каже да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, уз помоћ Европске уније, обезбедило значајна средства за развој пловидбе Дунавом, што ће омогућити раст обима речног транспорта, као и повећање инвестиција.

“У септембру ће почети извођење радова у оквиру пројекта отклањања шест критичних сектора на Дунаву од Београда до Бачке Паланке, као и увођење електронског система обележавања пловног пута Дунава. Укупна вредност ова два пројекта је 18 милиона евра и финансирају се из програма ИПА 2013”, каже Михајловићева.

Поред тога, на предлог Министарства Европска комисија одобрила је финансирање модернизације бродске преводнице ХЕ “Ђердап 1” који ће се реализовати у периоду 2018-2020, што ће бити прва велика реконструкција тог објекта после 40 година. Укупна вредност овог пројекта је 28,5 милиона евра, од којих ЕУ финансира 40 одсто радова, односно 11,5 милиона евра, док ће преосталих 60 одсто или 17 милиона евра бити обезбеђено из буџета.

У току је, такође, тендер за пројектовање Луке Смедерево чија је изградња планирана у периоду 2018-2020, а која треба да омогући убрзани развој Подунавског и Браничевског округа и омогући свим фирмама јефтинији транспорт робе.

“Министарство је иницирало и реализацију пројекта вађења потонуле немачке флоте из Другог светског рата, који реализујемо у сарадњи са Владом Немачке и Програмом за развој УН (UNDP). Вредност овог пројекта је 20 милиона евра и подразумева вађење 23 потопљена брода који утичу на безбедност пловидбе на сектору Дунава низводно од ХЕ Ђердап 2”, каже Михајловићева.

Потпредседница Владе наглашава да Србија поштује све међународне обавезе које се тичу очувања природних карактеристика Дунава и истовремено ради на промоцији туристичких потенцијала ове најдуже европске реке, због чега је током 2017. проглашено пет нових лучких подручја за међународна путничка пристаништа и то у Кладову, Сремским Карловцима, Смедереву, Доњем Милановцу и Земуну.

“Поред развоја крузинг индустрије на Дунаву, значајни резултати постигнути су и превозу робе, где бележимо раст речног превоза робе кроз Србију са 8,5 милиона тона робе у 2015, на више од 10 милиона тона робе у 2016”, навела је Михајловићева.

Међународни дан Дунава обележен је први пут широм Европе 2004. године, а Србија је заједно са још 13 европских земаља чланица Међународне комисије за заштиту реке Дунав и потписница Међународне конвенцију о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу Дунава. Од 2014. године до јуна 2017. године, Србија је председавала Дунавском комисијом, са седиштем у Будимпешти, која координира активностима на обезбеђивању слободне пловидбе Дунавом, укључујући безбедност пловидбе, развој речне инфраструктуре, лука, унапређење бродске флоте и конкурентности бродарских компанија.

Извор: МГСИ