Унапређење путничког водног саобраћаја у Републици Србији

Чињеница да европском унутрашњом водном мрежом активно саобраћа флота од скоро два милиона пловила, почев од чамаца на весла, преко једрилица и великих моторних јахти, говори у прилог потребе за систематичним и планским приступом овој делатности.

Имајући у виду све потенцијале међународних, регионалних и домаћих унутрашњих пловних путева, наутички туризам је у Стратегији развоја туризма РС од 2016. до 2025. године нашао своје место као један од приоритетних туристичких производа, а Подунавље, са туристичког и економског аспекта, као једна од водећих дестинација. Савремене тенденције међународне туристичке пловидбе која се одвија Дунавом – Паневропским коридором 7, који је једини унутрашњи пловни пут међу 10 паневропских коридора, показују да он у последњих неколико година постаје туристички унутрашњи пловни пут ка којем је усмерена глобална туристичка тражња. Осим тога, за подручје Дунава везано је неколико туристичких рута које се нуде у оквиру туристичког производа Србије, као што су „Рута римских царева и дунавска рута вина“ и „Тврђаве на Дунаву“.

Акционим планом Европске комисије за Стратегију Европске уније за Дунавски регион из 2010. године постављени су приоритети даљег развоја туризма дуж Дунава. Ови приоритети су важећи и за Србију и огледају се у комбиновању речног и копненог саобраћаја у оквиру региона, развоју система пловидбе и лука за крузере и индивидуална пловила и планирању туристичке инфраструктуре у погледу туристичко-угоститељских објеката за смештај, лучку туристичку инфраструктуру, информативне центре, шеталишта, бициклистичке стазе и њихово повезивање у Дунавској области, укључујући њихову повезаност са мрежом путева дуж реке Саве, али и других притока Дунава у Србији.

Према подацима Агенције за управљање лукама, од 2015. до 2019. број пристајања бродова у Републици Србији је порастао за 70,6 одсто (са 902 на 1.539), док је број путника био у порасту за чак 81,5 одсто (са 114.932 на 208.644).

Узлазни развојни тренд наутичког туризма последњих деценија поуздана су индиција да тржиште показује све већу заинтересованост за најатрактивније туристичке локације на обалама река и у обалном залеђу. Претпоставка је да ће се у предстојећем периоду тражња за производима и услугама наутичког туризма у оквиру укупног европског Дунавског региона и даље повећавати, тако да Србија треба значајније да се укључи на ово тржиште и узме активно учешће. При томе се првенствено мисли на инвестирање у инфра и супраструктуру којом ће се обезбедити услови за прихват и услуживање потреба појединачних пловила која су све присутнија и у нашем сектору Дунава. Осим тога, у циљу унапређења овог туристичког производа, неопходно је такође обезбеђивање чартера (изнајмљивање пловила – rent-a-boat сервис) који су код нас прилично слабо заступљени. Из тих разлога је, сагласно Акционом плану Стратегије, МТТТ приступило оживљавању наутичке привреде у Републици Србији кроз инвестиционе програме којима се стимулишу активности у обнову постојеће и изградњу нове наутичке и пратеће инфра и супраструктуре, као битног сегмената у наутичкој понуди наше земље. То се, пре свега, односи на интензивније ширење мреже марина, пристана и привезишта за рекреативна (индивидуална) пловила, као и на комплетирање постојећих и отварање нових међународних путничких пристаништа.

Да би се превазишли изазови који су препрека даљем развоју и коришћењу наших река, пошло се од идентификовања просторно и функционално оптималних локација за прихватне наутичко-туристичке пунктове, као и опремања и оспособљавања већ постојећих. Иако се ове активности спроводе првенствено на атрактивним туристичким локалитетима на Дунаву, који чини кичму нашег пловног система, нису запостављене ни друге туристичке дестинације у којима наутички туризам има развојни потенцијал.

Активности на унапређењу путничког водног саобраћаја код нас базирају се и на Меморандуму о разумевању у области наутичког туризма на унутрашњим пловним путевима, који су потписали Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Агенција за управљање лукама, у којем је препознат значај инвестирања у изградњу и отварање нових међународних путничких пристаништа и марина.

Када је реч о инвестицијама, у складу са Програмом распореда и коришћења субвенција, трансфера и дотација намењених за пројекте развоја туризма, у периоду од 2015. до 2018. године Министарство је финансирало пројектовање и изградњу понтона и пристана на осам дестинација (14 пројеката): у Пожаревцу (Костолац), Смедереву, Голупцу, Кладову, Великом Градишту (Рам), Сремским Карловцима, Беочину (Баноштор) и Београду, у укупном износу од 327.990.000 динара. Од осам пристаништа, са радом су почела пристаништа у Кладову, Смедереву, Костолцу и Голупцу.

Изградња и отварања ових локација за индивидуална пловила и крузере умногоме ће допринети већој видљивости наутичких потенцијала Србије и даљем унапређењу наутичког туризма, као и упознавању са природним атракцијама и културним знаменитостима у дестинацији. То ће свакако даље позитивно утицати на ревитализацију постојеће туристичке понуде и интеграцију са комплементарним туристичким производима који се могу комерцијализовати (туризам градова, рурални туризам, манифестације/догађаји, културно наслеђе, тематске руте, гастрономија, специјални интереси итд.). Резултати треба да се рефлектују и на интензивнији развој локалних самоуправа, стварање нових радних места, пораст животног стандарда становништва, продужење туристичке сезоне и повећање укупних прихода од туризма. Даље активности су свакако усмерене на унапређење конкурентности наутичког туризма у Србији на међународном тржишту, чиме би се обезбедило позиционирање наутичког производа и платформа за активности у области међународне сарадње са земљама Подунавља.