Србију са крузера посетило 180.000 туриста

Агенција за управљање лукама забележила је ове године 1.405 пристајања и 182.765 путника који су са крузера обишли нашу земљу. У односу на 2022. годину број пристајања је на истом нивоу, док је путника за 35 одсто више, захваљујући бољој попуњености капацитета крузера.

Највише пристајања остварено је у Београду - 566, потом у Новом Саду 372, у Доњем Милановцу 268 и Голупцу 177.

Нова међународна путничка пристаништа

Поред добрих резултата, који Србију приближавају бројкама из рекордне 2019. године, овогодишњу сезону обележила су отварања три нова међународна пристаништа – у Сремској Митровици, Земуну и Шапцу.

Отварањем пристаништа у Сремској Митровици и Шапцу, Агенција је употпунила инфраструктуру за крузинг на реци Сави.

Тренутно је у нашој земљи отворено десет међународних путничких пристаништа. Осим на три поменута пристаништа, која су у рад пуштена ове године, крузери у Србији могу пристати и у Београду, Новом Саду, Смедереву, Костолцу, Голупцу, Доњем Милановцу и Кладову.

Влада Србије и Агенција улажу сталне напоре како би се значајни наутички потенцијали наше земље искористили у потпуности. У прилог томе најбоље говори податак да је пре 20 година у Србији радило само престоничко пристаниште, а данас се са десет локација повезујемо са Европом и светом.

Интензиван развој инфраструктуре за крузинг резултат је значајног инвестиционог циклуса Владе Србије, у оквиру којег је уложено око пет милиона евра у ову област.

Место Србије у Дунавском региону

Када је реч о броју путника са крузера, Србија је трећа земља у Дунавском региону, после Аустрије и Мађарске. Нашу земљу са река обилазе туристи из целог света – из Америке, Канаде, Мексика, Азије, западне Европе.

По броју отворених међународних путничких пристаништа Србија је друга у дунавском сливу, а претекли смо између осталог и Хрватску, Бугарску, Словачку и Немачку.

Приходи од крузинга

Када је реч о суми новца коју путници са крузера потроше у нашој земљи, можемо говорити о износу од око 3,5 милиона евра на годишњем нивоу. Поред тога, процењује се да су индиректни приходи од крузинга – услуге роминга, улазнице за музеје, храна и пиће – дупло већи.

Планови за даљи развој у оквиру пројекта „Заплови Србијом“

Србија је земља великих наутичких потенцијала, пре свега захваљујући двема међународним рекама – Дунаву и Сави. Пловидба кроз нашу земљу омогућава туристима упознавање са неколико историјских епоха, мноштвом културних знаменитости, тврђавама, археолошким локалитетима и природним богатствима.

Како би се наутички потенцијали Србије у потпуности искористили, Агенција је иницирала развојни пројекат “Заплови Србијом”. Активности на пројекту започеле су у априлу ове године, а у његовој реализацији учествују кабинет председника Републике Србије, кабинет председнице Владе Србије, министарства, међу којима је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Привредна комора Србије, локалне самоуправе и јавна предузећа.

У склопу пројекта планирана је изградња и отварање међународних путничких пристаништа још у Сремским Карловцима, Апатину, Баноштору и Великом Градишту (Рам).

Осим тога, планирана је изградња пет марина на Дунаву и развој домаћег и прекограничног линијског и каналског саобраћаја.

Нова наутичка инфраструктура значајно ће допринети унапређењу укупног наутичког туризма у Србији, повећању прихода од ове привредне гране, као и подизању видљивости културних и природних богатстава наше земље.