Развој ТЕН-Т мреже приоритет ЕФИП-а

Ауторски текст Турија Фиорита (EFIP) за шести годишњи Билтен Агенције

Европска комисија је у децембру 2021. године објавила Пакет за ефикасну и зелену мобилност. Главни предлог за речне луке у овом пакету била је ревизија Смерница ТЕН-Т. Ова ревизија би требало да учини европску транспортну мрежу отпорном и да даље подржи мултимодални транспорт.

За речне луке ревизија Смерница ТЕН-Т је од највеће важности. ТЕН-Т чини основу за развој логистичке мреже Европске уније. Снажан логистички сектор је од суштинског значаја за европски економски раст и конкурентност и јак је онолико колико је јака његова основна мрежа. ТЕН-Т ће дефинисати транспортни пејзаж у годинама које долазе.

У својој првој анализи Европска федерација речних лука је са задовољством констатовала да су коментари о ТЕН-Т мрежи и Уредби о коридорима железничког теретног саобраћаја узети у обзир. Проширење поглавља о мултимодалним теретним терминалима је корисно за даљу подршку сарадњи између различитих видова транспорта. Заједно са оператерима, државе чланице ће анализирати потребу за новим терминалима и правити планове у циљу даљег развоја мултимодалног транспорта и стварања међусобно повезане мреже будућности.

Као што је наведено у ставу ЕФИП 2019, климатске промене доводе до екстремних временских услова, што се јасно видело у 2018. (суша) и 2021. години (поплаве). Ово, између осталог, има видљив ефекат на унутрашњу пловидбу. Наша инфраструктура се томе мора прилагодити. Стога је укључивање отпорности на климатске промене у нову ТЕН-Т мрежу више него добродошло.

Међутим, европске речне луке се и даље сусрећу са одређеним недостацима. Широм Европе, железничке везе са лукама су под притиском, демонтирају се или су потпуно неупотребљиве. Ово чини постизање циља модалне промене посебно тешким. Европским лукама на унутрашњим водама потребна је подршка ТЕН-Т како би се осигурало да задрже своје постојеће железничке везе и које ће бити погодне у будућности.

Посвећеност мултимодалном терминалу је у принципу веома корисна, али постоје отворена питања. На пример, до 2040. терминали ће морати да буду у стању да примају и управљају возовима дугим 740 метара. Али како ће то функционисати ако се терминал налази у урбаној зони и неопходно проширење терминала неће бити могуће?

Друго питање се односи на одредбе о одрживом бродарству. Предлог наводи да луке морају имати одговарајућу инфраструктуру за то. Ово међутим не узима у обзир постојећа правила у речним сливовима и довешће до правне несигурности.

Мораћемо се позабавити и питањима са којима се конкретно суочавају српске луке. Ово посебно значи укључивање на мрежу српских лука које тренутно још нису обухваћене ревизијом, што ће бити обрађено у предстојећим актима. Иако се чини далеко у будућности, ЕФИП се већ сада припрема за то и биће спреман да на томе ради заједно са српским лукама.

Ове и многе друге тачке се понављају у овом веома сложеном досијеу који покрива целу Европску унију. У наредним месецима ЕФИП ће ући у дискусију са Европском комисијом, Европским парламентом и Европским саветом и обезбедити да се размотре различити проблеми.