Предстоје нам радови на шест критичних сектора на Дунаву вредни 14 мил ЕУР

Интервју в.д. помоћника министра Вељка Ковачевића за портал Е-капија

Иако Србија има три пловне реке, а водни транспорт представља најекономичнији начин превоза робе - исплати се скоро и до осам пута више од друмског и два пута више од железничког транспорта, потенцијали наше земље у речном саобраћају нису довољно искоришћени.

Наиме, учешће речног транспорта у увозу и извозу износи око 5% и, углавном се односи на расуте и течне терете као што су житарице, руде, нафта и нафтни деривати.

Изградња нове луке у Београду, боље одржавање пловних путева, као и обнављање пловне флоте и логистике допринело би активнијем укључивању Србије у робне токове Европе. Када би се све ове ствари објединиле, учешће речног транспорта у увозу и извозу могао да износи око 15%.

О потенцијалима речног транспорта, приватизацији Луке Нови Сад, као и о унапређењу лучке инфраструктуре разговарали смо са Вељком Ковачевићем, помоћником министра задуженог за водни саобраћај.

еКапија: Који су планови Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за побољшање водног транспорта у наредном периоду?

- У области водних путева најзначајније је да се заврше пројекти развоја инфраструктуре водних путева и увођење модерних технологија за управљање саобраћајем. Примера ради, најзначајнији је пројекат багеровања и хидротехничких радова на шест критичних сектора на Дунаву од Београда до Бачке Паланке, чија је укупна вредност 14 мил ЕУР.

Затим, пројекат "Инсталација система за праћење пловидбе и обележавање водног пута" ће обезбедити унапређење система обележавања пловних путева у Србији коришћењем технологија које ће учинити навигационе бове видљивим на Речном информационом сервису и Електронским навигационим картама. Ово ће омогућити несметану пловидбу и у најтежим условима, а Дирекција за водне путеве ће у сваком тренутку имати даљински увид у стање на терену, али и могућност брже реакције.

Приоритет је и проширење капацитета Луке Смедерево, затим пројекат нове луке у Београду. И приватизација лучког оператера Луке Нови Сад је значајна, као и реализација пројекта изградње Луке Апатин чије се проглашење лучког подручја очекује почетком децембра.

еКапија: Влада Србије је почетком априла прошле године увела додатне намете на пловним путевима - лучке и пристанишне накнаде са намером да део средстава остварених наплатом лучких накнада реинвестира у развој лучке инфраструктуре. Међутим, бродари се тада жалили да је ово још један удар на њих и да ће штета коју овим таксама направе бити већа од користи коју би имали од оног што ће Агенција за управлајње лукама урадити. Шта је Агенција конкретно урадила на унапређењу лука у Србији?

- Прво, лучке накнаде су уведене још 2010, а друго, наплаћују се без изузетака у свим државама које имају луке. Дакле, ову врсту накнада бродари су плаћали у свим државама осим у Србији. Суштина лучких накнада је реинвестирање наплаћених накнада у развој лучке инфраструктуре. У том смислу МГСИ пажљиво прати рад Агенције за управљање лукама и спровођење ове законске обавезе, а инсистираћемо на спровођењу закона.

Ове године су проглашена лучка подручја лука у Смедереву, Новом Саду и Прахову, а до почетка децембра биће проглашена лучка подручја лука у Сенти, Бачкој Паланци и Апатину. До краја следеће године се очекује проглашење лучких подручја свих осталих лука у Србији. То је почетна мера пред најављена улагања, тако да у сада постављамо темеље који ће нам омогућити убрзани развој лучког сектора.

еКапија: Споразум о пловности Тисе између Србије и Мађарском потписан је 21. новембра. Колико ће он бити значајан за домаћу привреду?

- Споразум је отворио Тису за пловидбу свих бродова без плаћања такси за упловљење и за коришћење преводнице која је у саставу бране код Новог Бечеја. Зато очекујемо повећан обим транспорта Тисом, и веће приходе од лучких накнада, а Лука Сента ће постати атрактивнија у смислу проширења капацитета, кроз доделу лучке концесије у складу са Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама.

Овај споразум ће створити додатну вредност за укупну привреду Потисја, јер ће укинути све додатне трошкове који су одбијали привреду од коришћења те реке за превоз робе. Наиме, бродарске компаније су тај трошак превоза раније пребацивале на корисника њихових услуга, власнике робе, који су зато бирали друге видове транспорта.

еКапија: Недавно се у медијима појавила информација да је најозбиљнији кандидат за куповину Луке Нови Сад немачки Рхенус Логистиц, који је исказао спремност за модернизацију и проширење луке. Да ли можете да нам потврдите ову информацију и које су још компаније које Министарсво разматра као потенцијалне купце Луке Нови Сад?

- Министарство привреде је до данас примило око 10 писама о намерама врло реномираних светских и европских лучких оператера. У овом тренутку још није донета одлука о методу и моделу приватизације. Стратегијом развоја водног саобраћај до 2025. године дефинисане су смернице развоја Луке Нови Сад које предвиђају и обавезу потенцијалног партнера да инвестира у развој лучке инфраструктуре.

еКапија: Колико су безбедни пловни путеви у Србији? Да ли МГСИ планира додатно проширење и означавање тих путева?

- На европској ТЕН-Т мрежи унутрашњих водних путева, српски сектор Дунава утврђен је као безбедан. Иста оцена важи и за Тису, која природно има одличне услове за пловидбу у смислу морфологије речног корита.

Оно што нам предстоји јесте отклањање шест критичних сектора на српском делу Саве, како би привреда, посебно која ради у Сремској Митровици и Шапцу, могла да користи водни саобраћај као најекономичнији вид транспорта. Критични сектори на Сави онемогућавају пловидбу током целе године, те је она ограничена на просечно осам месеци, што је велики проблем у планирању и негативно утиче на укључивање Саве у транспортни логистички ланац.

Такође, систем обележавања пловних путева у потпуности је успостављен на читавог српском сектору Дунава и Тисе, али предстоји увођење обележавања пловног пута Саве навигационим бовама од 87 ркм до 211 ркм.

ЗАКОНОДАВНЕ АКТИВНОСТИ

У Министарству истичу да се у законодавном раду прибилижавају крају процеса усаглашавања са прописима ЕУ. Усвојена су 4 закона, преко 60 подзаконских аката, а предстоји им да у наредном периоду усвоје и преосталих 27. Додају да се ти акти односе превасходно на област поморства, јер су у области унутрашње пловидбе усклађени.