Одржане консултације са групацијама Привредне коморе Србије

Агенција за управљање лукама одржала је девете редовне годишње консултације 20. маја у Привредној комори Србије. Конференција је окупила више од 100 учесника, међу којима су се нашли представници министарстава, државних институција, лучких оператера, бродарских компанија, образовних институција, туристичког сектора и локалних самоуправа.

Директор Агенције Вук Перовић је, отварајући скуп, истакао да се у највеће успехе лучког сектора и водног саобраћаја у Србији може убројати и повећана видљивост ове гране транспорта. „Водни саобраћај се приближио другим видовима транспорта, када је реч о информисаности и заинтересованости јавности. Када правимо осврт не само на претходну годину, већ и на прошлу деценију, можемо слободно рећи да смо заједничким радом у потпуности променили слику на рекама у Србији. Од земље која није користила потенцијале Дунава, Саве и Тисе сада имамо правни оквир, инфраструктуру, велике пројекте, улагања и углед у европском транспортном систему,“ казао је он.

Перовић је навео да је 2023. година била успешна за теретни и путнички водни саобраћај. „У теретном саобраћају забележили смо 15,36 милиона тона терета, што је за 0,2 одсто више него у 2022. години. Посебно ме радује то што смо у првом кварталу ове године евидентирали 10 одсто више терета него у истом периоду прошле године. Србија је друга земља у Дунавском региону по количинама претовара терета, после Румуније, и тежимо да ту позицију очувамо и да у наредним годинама говоримо о обиму претовара од 18 милиона тона терета годишње“, рекао је Перовић.

„Када говоримо о теретном саобраћају најважнија вест за српске луке је свакако проширење ТЕН-Т мреже. Агенција је у претходним годинама интензивно лобирала да се још српских лука нађе на овој мрежи, и изузетно смо поносни на овакав исход,“ нагласио је он и додао да ће на основну ТЕН-Т мрежу бити укључена лука у Панчеву, поред постојеће београдске и новосадске луке, док ће на свеобухватну бити укључене луке у Сремској Митровици, Смедереву и Прахову.

„За наше луке то значи бољу повезаност са другим европским коридорима и могућност за финансирање инфраструктурних пројеката из европских фондова,“ подвукао је Перовић.

Према његовим речима, путнички саобраћај је наставио да расте, те је тако претходна наутичка сезона завршена са 35 одсто више путника. Додао је да је циљ интензивних инвестиција у нова међународна путничка пристаништа тај да наша земља, која је тренутно трећа у региону по броју путника са крузера, престигне Мађарску. Подсетио је да је у Србији тренутно отворено десет међународних путничких пристаништа – седам на Дунаву и три на Сави. Најавио је да ће у наредном периоду бити отворена још четири међународна путничка пристаништа, чиме ће бити у потпуности комплетирана инфраструктура за крузинг у Србији.

Говорећи о пројекту „Заплови Србијом“, Перовић је истакао да се пројекат успешно спроводи годину дана и да у његовој реализацији учествују најважније инстанце наше земље. Најавио је да ће се кроз пројекат градити недостајућа наутичка инфраструктура, пре свега марине, имајући у виду да оне представљају А класу наутичког туризма. Додао је да је пројекат уврштен и у програм „Скок у Будућност – Србија 2027“, којим се наша земља припрема за предстојећу ЕКСПО изложбу.

Будући да је у фокусу Европе декарбонизација транспортног сектора, као одговор на климатске промене, Агенција је иницирала покретање пројекта „Зелене Луке“, доследно пратећи смернице Зелене агенде за Западни Балкан. „Циљ пројекта „Зелене Луке“ – увођење чисте енергије у луке и пристаништа у Србији. Спроводићемо га кроз три сегмента: мониторинг систем за акциденте (мерне станице), соларна енергија и снабдевање крузера електричном енергијом са обале. Тако ћемо смањити карбонски отисак водног саобраћаја, редуковати притисак на електроенергетски систем Србије и испратити потребе за напајањем крузера електричном енергијом,“ казао је и додао да ће осим заштите животне средине и дигитализација бити један од приоритета у даљем раду.

Перовић је поручио да Агенција, као и до сада, остаје отворена за сва питања и пружање стручне подршке. „Чињеница да број учесника на конференцији расте сваке године и да се све више укључују и други сектори осим водног, указује на свеобухватан приступ унапређењу наших река. То нам показује заједничку спремност и опредељење да стално развијамо лучки сектор и водни саобраћај уопште,“ закључио је он.

Помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Предраг Петровић истакао је да водни саобраћај у Србији бележи значајне успехе. „Добри резултати су заслуга свих нас. Поред пројеката и улагања, за конкурентан водни саобраћај важна је и посвећеност људи. Похвалио бих рад свих институција у сектору, међу којима је и Агенција за управљање лукама, и њихов рад на томе да овај сектор буде уређен. Кључ успеха је у доброј комуникацији и сарадњи и зато ће министарство наставити да пружа подршку институцијама и предузећима у оквиру водног саобраћаја,“ нагласио је Петровић.

Председници Групације за луке и пристаништа и Групације за речно бродарство казали су да су чланице отворене за сарадњу и заједнички приступ решавању свих изазова у пословању, како би трендови у водном саобраћају наставили да расту.

Дејан Трифуновић из Дунавске комисије навео је да је претходна година била добра за луке у Дунавском региону. Подсетио је на то да Агенција тренутно председава Експертској групи за луке и лучке операције и најавио низ конференција и радионица које ће се одржати током ове године, које за циљ имају јачање лука у подунавским земљама.

Током конференције руководилац Центра за лучку делатност Срђа Љешевић презентовао је резултате у теретном и путничком водном саобраћају за 2023. годину. Поред тога, Саша Јовановић је у име конзорцијума који реализује пројекат Green Inland Ports, представио циљеве пројекта са посебним освртом на могућа решења у погледу дигитализације лучког сектора.

Презентације са конференције можете пронаћи ОВДЕ.