Агенција за управљање лукама забележила је у прошлој години 15,1 милион тона претовареног терета на рекама у Србији. У односу на 2022. годину претоварено је 125.000 тона терета мање, што представља смањење од 0,8 одсто.
Најчешће претоварена врста терета јесу шљунак, песак и камени агрегати са учешћем од 33 одсто. Угаљ је на другом месту, са 19 одсто а нафта и нафтни деривати на трећем, са 16,5 одсто. На четвртом месту налазе се руде са девет одсто учешћа. Претовар угља порастао је за шест одсто у односу на 2022. годину, док је претовар житарица и даље у паду.
Имајући у виду да су прилике на глобалном тржишту житарица нешто повољније очекује се да ће тај тренд позитивно утицати на домаћи извоз и раст претовара житарица у Србији. Поред тога, реализација инфраструктурних пројеката, међу којима су и пројекти у оквиру ЕКСПО 2027, допринеће повећању претовара шљунка, песка и камених агрегата. У складу са тим предвиђања су да ће укупан претовар терета на рекама у нашој земљи у овој години порасти за три одсто, то јест да ће бити претоварено око 15,5 милиона тона терета.
У међународном путничком саобраћају Агенција је у прошлогодишњој наутичкој сезони забележила 1.409 пристајања крузера и 183.043 путника. Број пристајања је на истом нивоу као и 2022. године, док је путника за 35 одсто више, захваљујући бољој попуњености капацитета крузера.
Крузери су најчешће пристајали у Београду, где је забележено 567 пристајања. На пристаништу у Новом Саду евидентирана су 373 пристајања крузера, у Доњем Милановцу 268 а у Голупцу 179. Највише путника искрцало се у престоници – 74.750.
Током прошле године отворена су три нова међународна путничка пристаништа у Србији – у Сремској Митровици, Земуну и Шапцу, те их у нашој земљи тренутно има укупно десет.
Очекује се да ће у овој сезони број путника порасти за десет одсто, односно да ће Србију са крузера посетити око 200.000 туриста.