Лучка пристаништа и у Беочину, Кањижи и Бечеју

Интервју дневном листу "Дневник", 25.12.2016.

Луке су, после аутопутева и аеродрома, најзначајнија инфраструктура једне земље и томе у прилог говори податак да је током ове године у лукама у Србији претоварено око 9 милиона тона робе, од чега више од трећине чини шљунак, а следе га житарице и нафта. Процена је да ће догодине претовар бити већи од 10 милиона тона и тај скок је показатељ привредног раста у нашој земљи и инвестиција у лучку инфраструктуру. Агенција за управљање лукама Србије успоставила је добру сарадњу са царином, лучким капетанијама и речном полицијом, што је добар основ за раст претовара у српским лукама.

Вршилац дужности директора Агенције за управљање лукама у Србији, Вук Перовић, објашњава у разговору за „Дневник“ да је развој лука од изузетне важности за подстицај привреде, јер не постоји бољи и јефтинији начин да се наша роба пласира на инострано тржиште од речног транспорта и истиче да ће Агенција у наредном периоду бити усмерена и отворена за стврање повољног пословног амбијента и развој лучке инфраструктуре.

За 2017. годину се планира проглашење 16 нових путничких пристаништа у Србији.
- Поред постојећа три пристаништа која су у функцији: Београд, Нови Сад и Доњи Милановац, Стратегијом развоја водног саобраћаја у Србији предвиђен је развој још 16 нових путничких пристаништа. Агенција је у претходном периоду интензивно сарађивала са локалним самоуправама и Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, покренули смо поступке израде недостајуће планске документације у локалним самоуправама. Створили смо услове за развој путничког саобраћаја у Србији, и као резултат тога, проглашена су пристаништа у Сремским Карловцима, Земуну, Кладову и Смедереву. Када говоримо о Војводини, иницирани су поступци за локације у Беочину, Кањижи и Бечеју. Очекујемо да се до краја 2017. године прогласи већина путничких пристаништа у Србији и распишу јавни позиви за оператере.

Каква је заинтересованост локалних самоуправа и шта нова путничка пристаништа доносе Србији?
- Значај путничких пристаништа за општину може се поредити са значајем аеродрома за главни град. Она отварају врата ка западу Европе, имајући у виду да крузерима најчешће путују туристи из Немачке, Француске и Италије. Поред тога, путничка пристаништа представљају и инвестиције у развој туризма и привреде у локалним самоуправама. Ако узмемо у обзир чињеницу да је путовање бродом све популарније, за Србију развој путничких пристаништа сигурно значи боље позиционирање на туристичкој мапи Европе.

Да ли већи број пристаништа аутоматски значи и већи број пристајања путничких бродова, а самим тим и туриста?
- Сви показатељи раста путничког саобраћаја у Европи указују на општи тренд повећања ове врсте путовања и ту лежи и наша шанса. Крузери на глобалном нивоу имају сталан тренд раста који у просеку износи око 9 одсто што је прилична стопа раста. План Агенције је да се до 2025. године повећа број туриста са садашњих 80.000 на више од 130.000 годишње, као и да се број пристајања бродова попење на 1300 годишње у односу на 900 колико их сада пристаје у Србији.

Шта би крузери значили на нашим рекама и шта локалне самоуправе треба да учине како би управо оне добиле путничко пристаниште на својој територији?
- Крузери су туристима посебно занимљиви будући да пружају могућност обиласка неколико дестинација у кратком временском периоду. За крузере се обично каже да су „хотели на води“, прилагођени су за ексклузивни туризам и њихова понуда се константно унапређује. Ако говоримо о бенефитима, даћу један пример - Беч и Београд имају готово исти број становника, али је у Бечу у претходној години забележено пола милиона путника, скоро 10 пута више него у Београду. Када би успели да повучемо бар 5 одсто путника из Беча, значајно би се повећао број туриста у Србији. Поред богате туристичке понуде коју наша земља свакако има и може да покаже странцима, повећање броја крузера допринео би и економски развој општина. Механизам проглашења подручја је јасан и по њему локална самоуправа обраћа се са иницијативом за проглашење Агенцији, потом Влада доноси Уредбу о утврђивању лучког подручја и расписује се јавни позив за избор оператера.

Колико унапређење лучке инфраструктуре може допринети новим инвестицијама и укупном привредном расту?
- Сматрамо да улагања у унутрашње водне путеве треба посматрати кроз регионални развој и интеграцију са околним земљама, а нова европска политика нуди велике могућности за боље позиционирање и развој водног саобраћаја у Србији. Развој лука је и од изузетне важности за подстицај привреде, јер не постоји јефтинији и еколошки прихватљивији начин да се наша роба пласира од речног транспорта. Сем тога, када се буде изградила потребна инфраструктура, а подсетићу да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација прошле године уложило око милион евра у развој 6 путничких пристаништа, бићемо у прилици да повежемо све тачке односно пристаништа на северу Србије. На тај начин учинићемо туристичку понуду знатно атрактивнијом, а ту пре свега мислим на повезивање речног и винског туризма у Војводини.

Љубинка Малешевић