Srbiju sa kruzera posetilo 180.000 turista

Agencija za upravljanje lukama zabeležila je ove godine 1.405 pristajanja i 182.765 putnika koji su sa kruzera obišli našu zemlju. U odnosu na 2022. godinu broj pristajanja je na istom nivou, dok je putnika za 35 odsto više, zahvaljujući boljoj popunjenosti kapaciteta kruzera.

Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu - 566, potom u Novom Sadu 372, u Donjem Milanovcu 268 i Golupcu 177.

Nova međunarodna putnička pristaništa

Pored dobrih rezultata, koji Srbiju približavaju brojkama iz rekordne 2019. godine, ovogodišnju sezonu obeležila su otvaranja tri nova međunarodna pristaništa – u Sremskoj Mitrovici, Zemunu i Šapcu.

Otvaranjem pristaništa u Sremskoj Mitrovici i Šapcu, Agencija je upotpunila infrastrukturu za kruzing na reci Savi.

Trenutno je u našoj zemlji otvoreno deset međunarodnih putničkih pristaništa. Osim na tri pomenuta pristaništa, koja su u rad puštena ove godine, kruzeri u Srbiji mogu pristati i u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu.

Vlada Srbije i Agencija ulažu stalne napore kako bi se značajni nautički potencijali naše zemlje iskoristili u potpunosti. U prilog tome najbolje govori podatak da je pre 20 godina u Srbiji radilo samo prestoničko pristanište, a danas se sa deset lokacija povezujemo sa Evropom i svetom.

Intenzivan razvoj infrastrukture za kruzing rezultat je značajnog investicionog ciklusa Vlade Srbije, u okviru kojeg je uloženo oko pet miliona evra u ovu oblast.

Mesto Srbije u Dunavskom regionu

Kada je reč o broju putnika sa kruzera, Srbija je treća zemlja u Dunavskom regionu, posle Austrije i Mađarske. Našu zemlju sa reka obilaze turisti iz celog sveta – iz Amerike, Kanade, Meksika, Azije, zapadne Evrope.

Po broju otvorenih međunarodnih putničkih pristaništa Srbija je druga u dunavskom slivu, a pretekli smo između ostalog i Hrvatsku, Bugarsku, Slovačku i Nemačku.

Prihodi od kruzinga

Kada je reč o sumi novca koju putnici sa kruzera potroše u našoj zemlji, možemo govoriti o iznosu od oko 3,5 miliona evra na godišnjem nivou. Pored toga, procenjuje se da su indirektni prihodi od kruzinga – usluge rominga, ulaznice za muzeje, hrana i piće – duplo veći.

Planovi za dalji razvoj u okviru projekta „Zaplovi Srbijom“

Srbija je zemlja velikih nautičkih potencijala, pre svega zahvaljujući dvema međunarodnim rekama – Dunavu i Savi. Plovidba kroz našu zemlju omogućava turistima upoznavanje sa nekoliko istorijskih epoha, mnoštvom kulturnih znamenitosti, tvrđavama, arheološkim lokalitetima i prirodnim bogatstvima.

Kako bi se nautički potencijali Srbije u potpunosti iskoristili, Agencija je inicirala razvojni projekat “Zaplovi Srbijom”. Aktivnosti na projektu započele su u aprilu ove godine, a u njegovoj realizaciji učestvuju kabinet predsednika Republike Srbije, kabinet predsednice Vlade Srbije, ministarstva, među kojima je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Privredna komora Srbije, lokalne samouprave i javna preduzeća.

U sklopu projekta planirana je izgradnja i otvaranje međunarodnih putničkih pristaništa još u Sremskim Karlovcima, Apatinu, Banoštoru i Velikom Gradištu (Ram).

Osim toga, planirana je izgradnja pet marina na Dunavu i razvoj domaćeg i prekograničnog linijskog i kanalskog saobraćaja.

Nova nautička infrastruktura značajno će doprineti unapređenju ukupnog nautičkog turizma u Srbiji, povećanju prihoda od ove privredne grane, kao i podizanju vidljivosti kulturnih i prirodnih bogatstava naše zemlje.