Sačuvajmo Dunav

29. jun obeležava se kao Dan Dunava u 14 zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. Dan Dunava ustanovljen je 2004., a u Srbiji će se ove godine pod sloganom ’’Sačuvajmo Dunav’’ organizovati niz manifestacija u 27 gradova.

Dunav je dug oko 2.850 kilometara i druga je po dužini reka u Evropi, odmah posle Volge. Protiče kroz nekoliko evropskih glavnih gradova, pre nego što se kroz deltu ulije u Crno more u Rumuniji i Ukrajini. Reka Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka, a hidrografsku mrežu njegovog sliva čini 120 pritoka, od kojih se neke od najvećih ulivaju na teritoriji Srbije - Sava, Tisa i Drina.

Reka Dunav, deo izuzetno značajnog evropskog koridora Rajna-Dunav, svojim najpovoLjnijim delom, sa stanovišta plovidbe, protiče kroz Srbiju. Dunav omogućava plovidbu najvećih rečnih brodova za krstarenje, takozvanih kruzera i dolazak velikog broja turista. Od strane Evropske unije koridor Rajna-Dunav je prepoznat kao jedan od devet multimodalnih evropskih koridora Trans-evropske transporte mreže (TEN-T) mreže i jedina je direktna veza Centralne Evrope sa Crnim morem. Dunav kao takav je i jedina reka u Srbiji, koja je i evropski koridor.

Agencija za upravljanje lukama kontinuirano radi na unapređenju lučke oblasti, a posebnu pažnju posvećuje razvoju prednosti ove oblasti na Dunavu.

Teretni saobraćaj rezultirao je u 2017. godini sa 10,5 miliona tona pretovarene robe, što predstavlja rekordnu količinu do sada zabeleženu. U devet luka koje se nalaze na Dunavu - Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, evidentirano je gotovo 93% od ukupnog pretovara tereta na rekama u Srbiji. Dunavske luke u Srbiji najčešće pretovaraju žitarice, rude i rasuti teret.

Značaj Dunava za Srbiju ogleda se i u najavljenim infrastrukturnim projektima, među kojima su izgradnja Terminala za rasute i generalne terete u luci Smederevo, uređenje plovnog puta od Beograda do Bačke Palanke i svakako najvažniji strateški projekat- izgradnja nove luke u Beogradu.

Kada je reč o putničkom saobraćaju, primećen je stalan rast od oko 5% na godišnjem nivou, a tokom nautičke sezone 2017. zabeleženo je skoro 1000 pristajanja kruzera i oko 132 hiljade putnika.

Agencija za upravljanje lukama u saradnji sa Razvojnim programom UN (UNDP) pokrenula je projekat „Probudi Dunav“ koji ima za cilj razvoj domaćeg linijskog saobraćaja i kruzinga na međunarodnim putničkim pristaništima na Dunavu, na istoku Srbije. Projekat dorinosi razvoju gradova ovog područja koji će biti ucrtani na turističku mapu Evrope a Srbiju svrstati među evropske lidere u natuičkom turizmu.

„Probudi Dunav“ promoviše prirodno i kulturno nasleđe Smedereva, Donjeg Milanovca, Kladova, Golupca, Kostolca i Velikog Gradišta i prilike koje se otvaraju razvojem putničkog saobraćaja i turizma donjeg Podunavlja. Cilj je budućim turistima koji se odluče na putovanje Dunavom ponuditi skup znamenitosti i aktivnosti u gradovima koji leže na obali ove veličanstvene reke i istaći njihovu neraskidivu vezu i dalji potencijal.

Tokom trajanja projekta, Agencija je u 2017. godini otvorila putnička pristaništa u Smederevu i Kladovu, a od aprila 2018. međunarodno putničko pristanište u Golupcu dočekuje strane turiste.

Beograd će u narednoj nautičkoj sezoni dobiti svoje međunarodno putničko pristanište na Dunavu. Krajem aprila ove godine, potpisan je Ugovor o izgradnji putničkog pristaništa u Zemunu, a ova kapitalna investicija udvostručiće broj pristajanja brodova i turista u glavnom gradu.

Agencija za upravljanje lukama učestvuje i na dva međunarodna projekta- ’’Danube SKILLS’’ i ’’DAPhNE’’. Projekti imaju za cilj izgradnju institucionalnih kapaciteta, jačanje promocije plovidbe Dunavom i stvaranje uravnoteženog sistema luka na Dunavu koje će biti multimodalna čvorišta u funkciji katalizatora ekonomskog razvoja.

Jedan od prioriteta Agencije je i očuvanje životne sredine u lukama i na rekama, tako da će se nakon izrade Studije o upravljanju otpadom na rekama, stvoriti uslovi za pokretanje značajnih projekata i aktivnosti.

Zadatak svih relevantnih institucija ali i građana Srbije u narednom periodu je da upoznaju, iskoriste i brinu o potencijalima ove važne evropske reke. Sačuvajmo i probudimo Dunav.