Autorski tekst Turija Fiorita (EFIP) za šesti godišnji Bilten Agencije
Evropska komisija je u decembru 2021. godine objavila Paket za efikasnu i zelenu mobilnost. Glavni predlog za rečne luke u ovom paketu bila je revizija Smernica TEN-T. Ova revizija bi trebalo da učini evropsku transportnu mrežu otpornom i da dalje podrži multimodalni transport.
Za rečne luke revizija Smernica TEN-T je od najveće važnosti. TEN-T čini osnovu za razvoj logističke mreže Evropske unije. Snažan logistički sektor je od suštinskog značaja za evropski ekonomski rast i konkurentnost i jak je onoliko koliko je jaka njegova osnovna mreža. TEN-T će definisati transportni pejzaž u godinama koje dolaze.
U svojoj prvoj analizi Evropska federacija rečnih luka je sa zadovoljstvom konstatovala da su komentari o TEN-T mreži i Uredbi o koridorima železničkog teretnog saobraćaja uzeti u obzir. Proširenje poglavlja o multimodalnim teretnim terminalima je korisno za dalju podršku saradnji između različitih vidova transporta. Zajedno sa operaterima, države članice će analizirati potrebu za novim terminalima i praviti planove u cilju daljeg razvoja multimodalnog transporta i stvaranja međusobno povezane mreže budućnosti.
Kao što je navedeno u stavu EFIP 2019, klimatske promene dovode do ekstremnih vremenskih uslova, što se jasno videlo u 2018. (suša) i 2021. godini (poplave). Ovo, između ostalog, ima vidljiv efekat na unutrašnju plovidbu. Naša infrastruktura se tome mora prilagoditi. Stoga je uključivanje otpornosti na klimatske promene u novu TEN-T mrežu više nego dobrodošlo.
Međutim, evropske rečne luke se i dalje susreću sa određenim nedostacima. Širom Evrope, železničke veze sa lukama su pod pritiskom, demontiraju se ili su potpuno neupotrebljive. Ovo čini postizanje cilja modalne promene posebno teškim. Evropskim lukama na unutrašnjim vodama potrebna je podrška TEN-T kako bi se osiguralo da zadrže svoje postojeće železničke veze i koje će biti pogodne u budućnosti.
Posvećenost multimodalnom terminalu je u principu veoma korisna, ali postoje otvorena pitanja. Na primer, do 2040. terminali će morati da budu u stanju da primaju i upravljaju vozovima dugim 740 metara. Ali kako će to funkcionisati ako se terminal nalazi u urbanoj zoni i neophodno proširenje terminala neće biti moguće?
Drugo pitanje se odnosi na odredbe o održivom brodarstvu. Predlog navodi da luke moraju imati odgovarajuću infrastrukturu za to. Ovo međutim ne uzima u obzir postojeća pravila u rečnim slivovima i dovešće do pravne nesigurnosti.
Moraćemo se pozabaviti i pitanjima sa kojima se konkretno suočavaju srpske luke. Ovo posebno znači uključivanje na mrežu srpskih luka koje trenutno još nisu obuhvaćene revizijom, što će biti obrađeno u predstojećim aktima. Iako se čini daleko u budućnosti, EFIP se već sada priprema za to i biće spreman da na tome radi zajedno sa srpskim lukama.
Ove i mnoge druge tačke se ponavljaju u ovom veoma složenom dosijeu koji pokriva celu Evropsku uniju. U narednim mesecima EFIP će ući u diskusiju sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i Evropskim savetom i obezbediti da se razmotre različiti problemi.