Predstoje nam radovi na šest kritičnih sektora na Dunavu vredni 14 mil EUR

Intervju v.d. pomoćnika ministra Veljka Kovačevića za portal E-kapija

Iako Srbija ima tri plovne reke, a vodni transport predstavlja najekonomičniji način prevoza robe - isplati se skoro i do osam puta više od drumskog i dva puta više od železničkog transporta, potencijali naše zemlje u rečnom saobraćaju nisu dovoljno iskorišćeni.

Naime, učešće rečnog transporta u uvozu i izvozu iznosi oko 5% i, uglavnom se odnosi na rasute i tečne terete kao što su žitarice, rude, nafta i naftni derivati.

Izgradnja nove luke u Beogradu, bolje održavanje plovnih puteva, kao i obnavljanje plovne flote i logistike doprinelo bi aktivnijem uključivanju Srbije u robne tokove Evrope. Kada bi se sve ove stvari objedinile, učešće rečnog transporta u uvozu i izvozu mogao da iznosi oko 15%.

O potencijalima rečnog transporta, privatizaciji Luke Novi Sad, kao i o unapređenju lučke infrastrukture razgovarali smo sa Veljkom Kovačevićem, pomoćnikom ministra zaduženog za vodni saobraćaj.

eKapija: Koji su planovi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za poboljšanje vodnog transporta u narednom periodu?

- U oblasti vodnih puteva najznačajnije je da se završe projekti razvoja infrastrukture vodnih puteva i uvođenje modernih tehnologija za upravljanje saobraćajem. Primera radi, najznačajniji je projekat bagerovanja i hidrotehničkih radova na šest kritičnih sektora na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke, čija je ukupna vrednost 14 mil EUR.

Zatim, projekat "Instalacija sistema za praćenje plovidbe i obeležavanje vodnog puta" će obezbediti unapređenje sistema obeležavanja plovnih puteva u Srbiji korišćenjem tehnologija koje će učiniti navigacione bove vidljivim na Rečnom informacionom servisu i Elektronskim navigacionim kartama. Ovo će omogućiti nesmetanu plovidbu i u najtežim uslovima, a Direkcija za vodne puteve će u svakom trenutku imati daljinski uvid u stanje na terenu, ali i mogućnost brže reakcije.

Prioritet je i proširenje kapaciteta Luke Smederevo, zatim projekat nove luke u Beogradu. I privatizacija lučkog operatera Luke Novi Sad je značajna, kao i realizacija projekta izgradnje Luke Apatin čije se proglašenje lučkog područja očekuje početkom decembra.

eKapija: Vlada Srbije je početkom aprila prošle godine uvela dodatne namete na plovnim putevima - lučke i pristanišne naknade sa namerom da deo sredstava ostvarenih naplatom lučkih naknada reinvestira u razvoj lučke infrastrukture. Međutim, brodari se tada žalili da je ovo još jedan udar na njih i da će šteta koju ovim taksama naprave biti veća od koristi koju bi imali od onog što će Agencija za upravlajnje lukama uraditi. Šta je Agencija konkretno uradila na unapređenju luka u Srbiji?

- Prvo, lučke naknade su uvedene još 2010, a drugo, naplaćuju se bez izuzetaka u svim državama koje imaju luke. Dakle, ovu vrstu naknada brodari su plaćali u svim državama osim u Srbiji. Suština lučkih naknada je reinvestiranje naplaćenih naknada u razvoj lučke infrastrukture. U tom smislu MGSI pažljivo prati rad Agencije za upravljanje lukama i sprovođenje ove zakonske obaveze, a insistiraćemo na sprovođenju zakona.

Ove godine su proglašena lučka područja luka u Smederevu, Novom Sadu i Prahovu, a do početka decembra biće proglašena lučka područja luka u Senti, Bačkoj Palanci i Apatinu. Do kraja sledeće godine se očekuje proglašenje lučkih područja svih ostalih luka u Srbiji. To je početna mera pred najavljena ulaganja, tako da u sada postavljamo temelje koji će nam omogućiti ubrzani razvoj lučkog sektora.

eKapija: Sporazum o plovnosti Tise između Srbije i Mađarskom potpisan je 21. novembra. Koliko će on biti značajan za domaću privredu?

- Sporazum je otvorio Tisu za plovidbu svih brodova bez plaćanja taksi za uplovljenje i za korišćenje prevodnice koja je u sastavu brane kod Novog Bečeja. Zato očekujemo povećan obim transporta Tisom, i veće prihode od lučkih naknada, a Luka Senta će postati atraktivnija u smislu proširenja kapaciteta, kroz dodelu lučke koncesije u skladu sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Ovaj sporazum će stvoriti dodatnu vrednost za ukupnu privredu Potisja, jer će ukinuti sve dodatne troškove koji su odbijali privredu od korišćenja te reke za prevoz robe. Naime, brodarske kompanije su taj trošak prevoza ranije prebacivale na korisnika njihovih usluga, vlasnike robe, koji su zato birali druge vidove transporta.

eKapija: Nedavno se u medijima pojavila informacija da je najozbiljniji kandidat za kupovinu Luke Novi Sad nemački Rhenus Logistic, koji je iskazao spremnost za modernizaciju i proširenje luke. Da li možete da nam potvrdite ovu informaciju i koje su još kompanije koje Ministarsvo razmatra kao potencijalne kupce Luke Novi Sad?

- Ministarstvo privrede je do danas primilo oko 10 pisama o namerama vrlo renomiranih svetskih i evropskih lučkih operatera. U ovom trenutku još nije doneta odluka o metodu i modelu privatizacije. Strategijom razvoja vodnog saobraćaj do 2025. godine definisane su smernice razvoja Luke Novi Sad koje predviđaju i obavezu potencijalnog partnera da investira u razvoj lučke infrastrukture.

eKapija: Koliko su bezbedni plovni putevi u Srbiji? Da li MGSI planira dodatno proširenje i označavanje tih puteva?

- Na evropskoj TEN-T mreži unutrašnjih vodnih puteva, srpski sektor Dunava utvrđen je kao bezbedan. Ista ocena važi i za Tisu, koja prirodno ima odlične uslove za plovidbu u smislu morfologije rečnog korita.

Ono što nam predstoji jeste otklanjanje šest kritičnih sektora na srpskom delu Save, kako bi privreda, posebno koja radi u Sremskoj Mitrovici i Šapcu, mogla da koristi vodni saobraćaj kao najekonomičniji vid transporta. Kritični sektori na Savi onemogućavaju plovidbu tokom cele godine, te je ona ograničena na prosečno osam meseci, što je veliki problem u planiranju i negativno utiče na uključivanje Save u transportni logistički lanac.

Takođe, sistem obeležavanja plovnih puteva u potpunosti je uspostavljen na čitavog srpskom sektoru Dunava i Tise, ali predstoji uvođenje obeležavanja plovnog puta Save navigacionim bovama od 87 rkm do 211 rkm.

ZAKONODAVNE AKTIVNOSTI

U Ministarstvu ističu da se u zakonodavnom radu pribiližavaju kraju procesa usaglašavanja sa propisima EU. Usvojena su 4 zakona, preko 60 podzakonskih akata, a predstoji im da u narednom periodu usvoje i preostalih 27. Dodaju da se ti akti odnose prevashodno na oblast pomorstva, jer su u oblasti unutrašnje plovidbe usklađeni.