Održane konsultacije sa grupacijama Privredne komore Srbije

Agencija za upravljanje lukama održala je devete redovne godišnje konsultacije 20. maja u Privrednoj komori Srbije. Konferencija je okupila više od 100 učesnika, među kojima su se našli predstavnici ministarstava, državnih institucija, lučkih operatera, brodarskih kompanija, obrazovnih institucija, turističkog sektora i lokalnih samouprava.

Direktor Agencije Vuk Perović je, otvarajući skup, istakao da se u najveće uspehe lučkog sektora i vodnog saobraćaja u Srbiji može ubrojati i povećana vidljivost ove grane transporta. „Vodni saobraćaj se približio drugim vidovima transporta, kada je reč o informisanosti i zainteresovanosti javnosti. Kada pravimo osvrt ne samo na prethodnu godinu, već i na prošlu deceniju, možemo slobodno reći da smo zajedničkim radom u potpunosti promenili sliku na rekama u Srbiji. Od zemlje koja nije koristila potencijale Dunava, Save i Tise sada imamo pravni okvir, infrastrukturu, velike projekte, ulaganja i ugled u evropskom transportnom sistemu,“ kazao je on.

Perović je naveo da je 2023. godina bila uspešna za teretni i putnički vodni saobraćaj. „U teretnom saobraćaju zabeležili smo 15,36 miliona tona tereta, što je za 0,2 odsto više nego u 2022. godini. Posebno me raduje to što smo u prvom kvartalu ove godine evidentirali 10 odsto više tereta nego u istom periodu prošle godine. Srbija je druga zemlja u Dunavskom regionu po količinama pretovara tereta, posle Rumunije, i težimo da tu poziciju očuvamo i da u narednim godinama govorimo o obimu pretovara od 18 miliona tona tereta godišnje“, rekao je Perović.

„Kada govorimo o teretnom saobraćaju najvažnija vest za srpske luke je svakako proširenje TEN-T mreže. Agencija je u prethodnim godinama intenzivno lobirala da se još srpskih luka nađe na ovoj mreži, i izuzetno smo ponosni na ovakav ishod,“ naglasio je on i dodao da će na osnovnu TEN-T mrežu biti uključena luka u Pančevu, pored postojeće beogradske i novosadske luke, dok će na sveobuhvatnu biti uključene luke u Sremskoj Mitrovici, Smederevu i Prahovu.

„Za naše luke to znači bolju povezanost sa drugim evropskim koridorima i mogućnost za finansiranje infrastrukturnih projekata iz evropskih fondova,“ podvukao je Perović.

Prema njegovim rečima, putnički saobraćaj je nastavio da raste, te je tako prethodna nautička sezona završena sa 35 odsto više putnika. Dodao je da je cilj intenzivnih investicija u nova međunarodna putnička pristaništa taj da naša zemlja, koja je trenutno treća u regionu po broju putnika sa kruzera, prestigne Mađarsku. Podsetio je da je u Srbiji trenutno otvoreno deset međunarodnih putničkih pristaništa – sedam na Dunavu i tri na Savi. Najavio je da će u narednom periodu biti otvorena još četiri međunarodna putnička pristaništa, čime će biti u potpunosti kompletirana infrastruktura za kruzing u Srbiji.

Govoreći o projektu „Zaplovi Srbijom“, Perović je istakao da se projekat uspešno sprovodi godinu dana i da u njegovoj realizaciji učestvuju najvažnije instance naše zemlje. Najavio je da će se kroz projekat graditi nedostajuća nautička infrastruktura, pre svega marine, imajući u vidu da one predstavljaju A klasu nautičkog turizma. Dodao je da je projekat uvršten i u program „Skok u Budućnost – Srbija 2027“, kojim se naša zemlja priprema za predstojeću EKSPO izložbu.

Budući da je u fokusu Evrope dekarbonizacija transportnog sektora, kao odgovor na klimatske promene, Agencija je inicirala pokretanje projekta „Zelene Luke“, dosledno prateći smernice Zelene agende za Zapadni Balkan. „Cilj projekta „Zelene Luke“ – uvođenje čiste energije u luke i pristaništa u Srbiji. Sprovodićemo ga kroz tri segmenta: monitoring sistem za akcidente (merne stanice), solarna energija i snabdevanje kruzera električnom energijom sa obale. Tako ćemo smanjiti karbonski otisak vodnog saobraćaja, redukovati pritisak na elektroenergetski sistem Srbije i ispratiti potrebe za napajanjem kruzera električnom energijom,“ kazao je i dodao da će osim zaštite životne sredine i digitalizacija biti jedan od prioriteta u daljem radu.

Perović je poručio da Agencija, kao i do sada, ostaje otvorena za sva pitanja i pružanje stručne podrške. „Činjenica da broj učesnika na konferenciji raste svake godine i da se sve više uključuju i drugi sektori osim vodnog, ukazuje na sveobuhvatan pristup unapređenju naših reka. To nam pokazuje zajedničku spremnost i opredeljenje da stalno razvijamo lučki sektor i vodni saobraćaj uopšte,“ zaključio je on.

Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Predrag Petrović istakao je da vodni saobraćaj u Srbiji beleži značajne uspehe. „Dobri rezultati su zasluga svih nas. Pored projekata i ulaganja, za konkurentan vodni saobraćaj važna je i posvećenost ljudi. Pohvalio bih rad svih institucija u sektoru, među kojima je i Agencija za upravljanje lukama, i njihov rad na tome da ovaj sektor bude uređen. Ključ uspeha je u dobroj komunikaciji i saradnji i zato će ministarstvo nastaviti da pruža podršku institucijama i preduzećima u okviru vodnog saobraćaja,“ naglasio je Petrović.

Predsednici Grupacije za luke i pristaništa i Grupacije za rečno brodarstvo kazali su da su članice otvorene za saradnju i zajednički pristup rešavanju svih izazova u poslovanju, kako bi trendovi u vodnom saobraćaju nastavili da rastu.

Dejan Trifunović iz Dunavske komisije naveo je da je prethodna godina bila dobra za luke u Dunavskom regionu. Podsetio je na to da Agencija trenutno predsedava Ekspertskoj grupi za luke i lučke operacije i najavio niz konferencija i radionica koje će se održati tokom ove godine, koje za cilj imaju jačanje luka u podunavskim zemljama.

Tokom konferencije rukovodilac Centra za lučku delatnost Srđa Lješević prezentovao je rezultate u teretnom i putničkom vodnom saobraćaju za 2023. godinu. Pored toga, Saša Jovanović je u ime konzorcijuma koji realizuje projekat Green Inland Ports, predstavio ciljeve projekta sa posebnim osvrtom na moguća rešenja u pogledu digitalizacije lučkog sektora.

Prezentacije sa konferencije možete pronaći OVDE.