Agencija za upravljanje lukama održala je sedme redovne godišnje konsultacije sa lučkim operaterima, predstavnicima Vlade Srbije, državnih institucija i Grupacijama PKS za luke i pristaništa, rečno brodarstvo, kao i za šljunak i žito. Skupu su prisustvovali i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova, Dunavske komisije, Direkcije za vodne puteve, Turističke organizacije Srbije, JVP ,,Srbijavode’’, Instituta za pojas i put, Saobraćajnog fakulteta i drugi.
Direktor Agencije Vuk Perović rekao je da odziv učesnika dobar pokazatelj da su subjekti u vodnom saobraćaju prepoznali konferenciju kao forum na kojem mogu izneti mišljenja i pokrenuti inicijative za unapređenje vodnog sektora . Izrazio je zadovoljstvo zato što se, nakon tri godine, skup održava ponovo uživo. Prema njegovim rečima, prethodni period je bio izazovan i stoga je Agencija nastojala da bude institucija otvorena za pružanje svakog vida stručne pomoći i jačanje saradnje.
Govoreći o rezultatima Agencije, Perović je upoznao prisutne sa radom na pravnom okviru i dodao da su na snagu stupila dva pravilnika- o kriterijumima za prepoznavanje diskriminacije kod korisnika lučkih usluga i minimalnim lučkim tarifama. Kada je reč o teretnom saobraćaju, kazao je da je, prema podacima Agencije, na rekama u Srbiji u 2021. godini pretovareno 15,95 miliona tona tereta, što je za 3,2 odsto manje nego u 2020. godini. U međunarodnom putničkom saobraćaju u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni evidentirano je blago poboljšanje u odnosu na 2020. godinu. Putnička pristaništa u Srbiji dočekala su 508 pristajanja i više od 40.000 putnika koji su Srbiju obišli sa kruzera.
Perović je podvukao da je prethodnu godinu obeležilo otpočinjanje novih projekata i investiranje u oblasti teretnog i putničkog saobraćaja. ,,Tokom perioda iza nas, ulagali smo u razvoj međunarodnih putničkih pristaništa i marina, kao i u projekte u segmentu ekologije. Sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija potpisali smo sporazum u oblasti nautičkog turizma, i na taj način ćemo efikasnije realizovati nove infrastrukturne projekte . Kada je reč o međunarodnoj saradnji, dodatno smo ojačali našu poziciju u internacionalnim okvirima. Između ostalog, potpisali smo Memorandum o razumevanju sa rumunskom nacionalnom kompanijom APDM iz Galca. Sa njima ćemo raditi na unapređenju kontejnerskog transporta, ali i pokrenuti inicijativu da Beograd postane regionalni centar kruzinga. Pored toga, aktivno smo sarađivali sa Evropskom federacijom rečnih luka i na predstojećem zasedanju Generalne skupštine predložićemo da u 2023. godini budemo domaćini sastanka članova EFIP-a,'' zaključio je Perović.
Predstavnici Grupacije za luke i pristaništa i Grupacije za rečno brodarstvo saglasili su se da su prethodne dve godine donele mnogo izazova u poslovanju. 2020. godina pokazala je da je vodni saobraćaj grana transporta koja je pouzdana u kriznim vremenima, imajući u vidu da su zabeleženi dobri rezultati. Kako su naveli, stalna komunikacija između privrednih subjekata i relevantnih institucija, umnogome doprinosi prevazilaženju različitih izazova. Pored toga, istakli su da će se uticaj trenutne globalne situacije na tržište prevoza robe vodnim putem analizirati u narednom periodu. Pohvalili su saradnju sa Agencijom i njen fokus da zajedničkim radom i podrškom reše sva otvorena pitanja.
Dejan Trifunović iz Dunavske komisije rekao je da je Agencija sprovela zapažene aktivnosti na međunarodnom planu. Istakao je da je Dunavska komisija u 2021. godini formirala Ekspertsku radnu grupu za razvoj luka i lučke delatnosti, u čijem radu aktivno učestvuje Agencija. Podvukao je da je cilj grupe eksperata pomoć daljem razvoju dunavskih luka i njihovoj dekarbonizaciji. Najavio je da će komisija u narednom periodu usvojiti tekst Deklaracije o dekarbonizaciji i održivosti rečnih i morskih luka u Dunavskom regionu. Očekuje se da će Deklaracija biti potpisana u drugoj polovini ove godine. On je izjavio da je Srbija druga zemlja u Dunavskom slivu po količinama pretovara, posle Rumunije. Osim toga, istakao je da će u cilju boljeg praćenja statusa daljeg poboljšanja lučke infrastrukture, Sekretarijat ažurirati svoju postojeću bazu podataka dunavskih luka. Trifunović je kazao da će komisija, kroz rad ekspertske grupe, nastaviti da pruža podršku digitalizaciji u lukama, harmonizaciji tarifa i prevazilaženju administrativnih barijera.
Tokom diskusije učesnici su zaključili da su godišnje konsultacije odraz dobre saradnje učesnika u vodnom saobraćaju. Imajući u vidu da su pred vodnim sektorom veliki izazovi, otvoren dijalog svih subjekata predstavlja preduslov za dalje poboljšanje transporta tereta i putnika rekama.
Prezentaciju Agencije sa održane konferencije možete pronaći OVDE.