Lučka pristaništa i u Beočinu, Kanjiži i Bečeju

Intervju dnevnom listu "Dnevnik", 25.12.2016.

Luke su, posle autoputeva i aerodroma, najznačajnija infrastruktura jedne zemlje i tome u prilog govori podatak da je tokom ove godine u lukama u Srbiji pretovareno oko 9 miliona tona robe, od čega više od trećine čini šljunak, a slede ga žitarice i nafta. Procena je da će dogodine pretovar biti veći od 10 miliona tona i taj skok je pokazatelj privrednog rasta u našoj zemlji i investicija u lučku infrastrukturu. Agencija za upravljanje lukama Srbije uspostavila je dobru saradnju sa carinom, lučkim kapetanijama i rečnom policijom, što je dobar osnov za rast pretovara u srpskim lukama.

Vršilac dužnosti direktora Agencije za upravljanje lukama u Srbiji, Vuk Perović, objašnjava u razgovoru za „Dnevnik“ da je razvoj luka od izuzetne važnosti za podsticaj privrede, jer ne postoji bolji i jeftiniji način da se naša roba plasira na inostrano tržište od rečnog transporta i ističe da će Agencija u narednom periodu biti usmerena i otvorena za stvranje povoljnog poslovnog ambijenta i razvoj lučke infrastrukture.

Za 2017. godinu se planira proglašenje 16 novih putničkih pristaništa u Srbiji.
- Pored postojeća tri pristaništa koja su u funkciji: Beograd, Novi Sad i Donji Milanovac, Strategijom razvoja vodnog saobraćaja u Srbiji predviđen je razvoj još 16 novih putničkih pristaništa. Agencija je u prethodnom periodu intenzivno sarađivala sa lokalnim samoupravama i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pokrenuli smo postupke izrade nedostajuće planske dokumentacije u lokalnim samoupravama. Stvorili smo uslove za razvoj putničkog saobraćaja u Srbiji, i kao rezultat toga, proglašena su pristaništa u Sremskim Karlovcima, Zemunu, Kladovu i Smederevu. Kada govorimo o Vojvodini, inicirani su postupci za lokacije u Beočinu, Kanjiži i Bečeju. Očekujemo da se do kraja 2017. godine proglasi većina putničkih pristaništa u Srbiji i raspišu javni pozivi za operatere.

Kakva je zainteresovanost lokalnih samouprava i šta nova putnička pristaništa donose Srbiji?
- Značaj putničkih pristaništa za opštinu može se porediti sa značajem aerodroma za glavni grad. Ona otvaraju vrata ka zapadu Evrope, imajući u vidu da kruzerima najčešće putuju turisti iz Nemačke, Francuske i Italije. Pored toga, putnička pristaništa predstavljaju i investicije u razvoj turizma i privrede u lokalnim samoupravama. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je putovanje brodom sve popularnije, za Srbiju razvoj putničkih pristaništa sigurno znači bolje pozicioniranje na turističkoj mapi Evrope.

Da li veći broj pristaništa automatski znači i veći broj pristajanja putničkih brodova, a samim tim i turista?
- Svi pokazatelji rasta putničkog saobraćaja u Evropi ukazuju na opšti trend povećanja ove vrste putovanja i tu leži i naša šansa. Kruzeri na globalnom nivou imaju stalan trend rasta koji u proseku iznosi oko 9 odsto što je prilična stopa rasta. Plan Agencije je da se do 2025. godine poveća broj turista sa sadašnjih 80.000 na više od 130.000 godišnje, kao i da se broj pristajanja brodova popenje na 1300 godišnje u odnosu na 900 koliko ih sada pristaje u Srbiji.

Šta bi kruzeri značili na našim rekama i šta lokalne samouprave treba da učine kako bi upravo one dobile putničko pristanište na svojoj teritoriji?
- Kruzeri su turistima posebno zanimljivi budući da pružaju mogućnost obilaska nekoliko destinacija u kratkom vremenskom periodu. Za kruzere se obično kaže da su „hoteli na vodi“, prilagođeni su za ekskluzivni turizam i njihova ponuda se konstantno unapređuje. Ako govorimo o benefitima, daću jedan primer - Beč i Beograd imaju gotovo isti broj stanovnika, ali je u Beču u prethodnoj godini zabeleženo pola miliona putnika, skoro 10 puta više nego u Beogradu. Kada bi uspeli da povučemo bar 5 odsto putnika iz Beča, značajno bi se povećao broj turista u Srbiji. Pored bogate turističke ponude koju naša zemlja svakako ima i može da pokaže strancima, povećanje broja kruzera doprineo bi i ekonomski razvoj opština. Mehanizam proglašenja područja je jasan i po njemu lokalna samouprava obraća se sa inicijativom za proglašenje Agenciji, potom Vlada donosi Uredbu o utvrđivanju lučkog područja i raspisuje se javni poziv za izbor operatera.

Koliko unapređenje lučke infrastrukture može doprineti novim investicijama i ukupnom privrednom rastu?
- Smatramo da ulaganja u unutrašnje vodne puteve treba posmatrati kroz regionalni razvoj i integraciju sa okolnim zemljama, a nova evropska politika nudi velike mogućnosti za bolje pozicioniranje i razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji. Razvoj luka je i od izuzetne važnosti za podsticaj privrede, jer ne postoji jeftiniji i ekološki prihvatljiviji način da se naša roba plasira od rečnog transporta. Sem toga, kada se bude izgradila potrebna infrastruktura, a podsetiću da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija prošle godine uložilo oko milion evra u razvoj 6 putničkih pristaništa, bićemo u prilici da povežemo sve tačke odnosno pristaništa na severu Srbije. Na taj način učinićemo turističku ponudu znatno atraktivnijom, a tu pre svega mislim na povezivanje rečnog i vinskog turizma u Vojvodini.

Ljubinka Malešević