Početkom juna je, na Savi i Adi Ciganliji, održana „Zokijeva regata – Memorijal Zoran Radosavljević” u čast majora Zorana Radosavljevića, jedriličara i pilota Vojske Srbije, koji je poginuo 26. marta 1999. godine, herojski braneći zemlju od NATO agresije. Tim povodom, za šesti broj newsletter-a „Luke & Marine“, Tanja Prekrasnov, potpredsednik Jedriličarskog saveza Srbije, govori o istoriji Saveza, popularnosti i značaju ovog nautičkog sporta.
Kada je osnovan Jedriličarski savez Srbije i koliko ima članova?
Savez je počeo sa radom ranih pedesetih godina prošlog veka, kao jedna od članica Jedriličarskog saveza Jugoslavije, sa sedištem u Splitu. Zanimljivo je istaći da je to bio jedini sportski granski savez koji je imao sedište van Beograda. U svom članstvu Jedriličarski savez Srbije ima oko 20 aktivnih klubova iz cele zemlje, sa gotovo 300 takmičara. Klubovi su smešteni na Savi, Dunavu i Palićkom jezeru.
Kako izgleda takmičarska sezona?
Takmičarska sezona u Srbiji počinje na proleće i traje do kasne jeseni. To je period u kojem se organizuju regate, pripreme i treninzi. Treninzi, pored praktičnog dela, uključuju i savladavanje teorije i kondicione pripreme. Zahvaljujući novim tehnologijama i dizajnu opreme, može se jedriti i u zimskom periodu. Naši takmičari tokom zime treniraju u inostranstvu, prvenstveno zbog vremenskih uslova, mora, talasa itd.
Možete li nam reći nešto više o „Zokijevoj regati”? Da li među jedriličarima ima i mladih?
Prva regata u čast majora Zorana Radosavljevića održana je 1999. godine u Herceg Novom. Danas manifestaciju organizujemo u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Vojskom Republike Srbije, Jedriličarskim savezom i klubovima članicama Saveza. Na ovogodišnjoj regati, 23. po redu, takmičilo se 80 jedriličara, kako u klasi Optimist, tako i u ostalim klasama. Optimist je najbrojnija juniorska klasa za decu od 7 do 15 godina starosti, te svake sezone imamo nove mlade takmičare koji svoje prve korake naprave u ovoj klasi.
Šta biste poručili budućim jedriličarima, koje su prednosti ovog sporta?
Jedrenje je jedan od najstarijih olimpijskih sportova, a ja bih dodala da je to zanat, struka i stil života. Kada govorimo o prednostima, one su višestruke. To je, pre svega, individualni sport koji zahteva samostalno donošenje odluka. Uz jedrenje, odnosno takmičenje, uče se izuzetne veštine navigacije za koje je potrebno prvo savladati iskonske izazove. Jedan od njih je suočavanje sa samim sobom u veoma specifičnim uslovima (na primer, sami ste u jedrilici pet milja od obale), potom prevazilaženje teških prirodnih okolnosti – jak vetar, veliki talasi. Kada savladate te okolnosti, možete očekivati ono najvrednije – pobedu nad rivalima.