Година великих изазова

Ауторски текст директора Агенције Вука Перовића за пети годишњи Билтен

Година иза нас била је специфична, изазовна и тешка. Глобална епидемиолошка ситуација није заобишла лучки сектор, због чега су новонастале прилике условиле нов начин комуникације, пословања и даље захтевају од нас истрајност и појачану одговорност.

У наредном периоду се очекује постепена нормализација и лагани опоравак пословне климе, те се уз подршку Владе Србије можемо надати и остварењу бољих резултата.

Ипак, прошлу годину обележио је раст обима теретног саобраћаја. Евидентирали смо 16 милиона тона претовареног терета на рекама у Србији, пет одсто више и према томе наша земља прелиминарно заузима друго место у Дунавском региону. Будући да Агенција анализира и објављује податке о претовару раније од других земаља, након што буду објављени подаци за све остале, моћи ћемо да потврдимо позицију Србије.

Србија – друга земља у дунавском сливу по количинама претовареног терета

Нажалост, пандемија корона вируса је неповољно утицала на путнички саобраћај. Крузинг је обустављен у целој Европи. Међународна путничка пристаништа у нашој земљи дочекала су 15 пристајања крузера и 1.164 путника, тек један одсто у поређењу са 2019. годином.

Како бисмо искористили потенцијале путничких пристаништа, организовали смо округли сто на тему опоравка крузинга који је окупио представнике бродских агената, Привредне коморе Србије и оператера. Проналажење заједничких решења је предуслов за спреман повратак крузера на реке и промовисање Србије туристима, због чега ћемо и даље разговарати са свима у овој привредној грани. Приоритет ће бити отварање нових међународних путничких пристаништа и њихова промоција. У 2021. години пустићемо у рад нова пристаништа у Земуну, Сремским Карловцима, Апатину и Костолцу. Поред тога, обезбедили смо и средства за завршетак изградње пристаништа у Сремској Митровици, Костолцу и Великом Градишту (Раму).

У претходној години покренули смо развојне пројекте са Градом Београдом. У току је израда Студије оправданости са идејним пројектом за изградњу терминала за расуте терете луке у насељу Крњача. Терминал за расуте терете допринеће уређењу делатности претовара шљунка и песка на територији главног града и ослободити обале река која ће бити на располагању грађанима.

Иницирали смо изградњу марине у Чукаричком рукавцу – нова марина и уређен Чукарички рукавац донеће престоници решење загађења Топчидерске реке као и атрактивну спортску и рекреативну зону.

Још једно важно питање којим настављамо да се бавимо као друштвено одговорна институција јесте заштита животне средине. Како у Србији не постоји инфраструктура за прикупљање и збрињавање отпада са бродова и сплавова, започећемо прве пројекте у овом сегменту. Изабрали смо Београд, који ће као фреквентна локација за путничка и теретна пловила бити полазна тачка за решавање овог вишегодишњег проблема.

Када је реч о инвестицијама, током прошле године потписали смо уговоре и анексе о обављању лучке делатности са оператерима у вредности 1,25 милиона евра. Са до сада закљученим инвестицијама, улагања у лучку привреду износиће 58 милиона евра, а очекујемо да у наредном периоду висина средстава за инвестиције достигне 100 милиона евра.

На пољу међународне сарадње постали смо део Европске федерације речних лука (EFIP) као прва српска пуноправна чланица. Чланство у федерацији допринеће интегрисању наших лука у глобални транспортни ланац, а пружиће и могућност презентовања лучке делатности наше земље осталим европским земљама.

Са партнерским институцијама из Дунавског региона почели смо активности на Interreg пројекту DIONYSUS. Наредних 30 месеци радићемо на развоју дунавских лука у мултимодална и интермодална транспортна чворишта. За Србију DIONYSUS значи бољу повезаност наших лука са лукама у Дунавском региону.

Пројекат DIONYSUS повезаће српске луке са лукама у Дунавском региону

Као учесници Радне групе за луке и унутрашње водне путеве Европске комисије разговарали смо о утицајима вируса корона на теретни саобраћај у Србији, а редовно смо и информисали Дунавску комисију, UNCTAD и друге европске организације о ситуацији у лучком сектору у условима пандемије.

Претходна година је била у знаку јачања међународне сарадње

На сајмовима туризма у Бечу, Београду и Будимпешти имали смо прилику да промовишемо Србију и њене наутичке потенцијале. Посетиоцима смо представили пројекат „Пробуди Дунав”, који је наишао на добре реакције крузинг компанија и љубитеља крстарења. Планирамо да проширимо пројектне активности на нова међународна путничка пристаништа и заокружимо најзначајније тачке на Дунаву у јединствену туристичку целину.

Наставили смо да развијамо марине, перспективан вид путничког саобраћаја, који обогаћује свеукупну наутичко-туристичку понуду.

Проглашене су прве марине у Србији – у Кладову и Голупцу. Отпочели смо дефинисање мреже марина на доњем Дунаву и Сави, а када буде дошло до формирању мреже, водиће се рачуна и о пловидбеним условима и о друштвеном утицају, атрактивности локација и туристичким потенцијалима који се нуде наутичарима.

Радили смо и на унапређењу правног оквира. Током прошле године Влада Србије је на иницијативу Агенције усвојила чак седам нових уредби о утврђивању лучких подручја. Поред првих проглашених марина, проширено је лучко подручје луке у Смедереву, утврђене су луке у Богојеву и Беочину, као и пристаништа за сопствене потребе у Голупцу („Јеленска стена”) и Баричу.

Крајем децембра усвојили смо Правилник о критеријумима за препознавање дискриминације корисника лучких услуга. Осим прецизирања радњи које представљају дискриминацију лучких корисника, утврђене су процедуре за поступање у случајевима појаве дискриминације и мере поступања.

Инвестираћемо у даљи развој лука, путничких пристаништа и марина

Фокус Агенције у овој години биће даља улагања у јавну инфраструктуру и завршетак техничке документације за изградњу теретних лука, путничких пристаништа и марина. Истакли бисмо и почетак рада на студијама за прикупљање бродског отпада и на студији за увођење алтернативних горива ЛНГ за бродове и теретна возила и механизацију у лукама.

Као искусан тим који је окренут ка иновацијама и развоју лучке делатности, наставићемо да пратимо све позитивне токове у свету и настојаћемо да их имплементирамо на најбољи могући начин.