Агенција за управљање лукама у 2019. евидентирала рекордне количине терета и број путника у водном саобраћају

Захваљујући спровођењу Акционог плана развоја водног саобраћаја Владе Србије и раду Агенције на унапређењу лучког сектора, 2019. година се може окарактерисати као најуспешнија у теретном саобраћају и крузингу.

Агенција за управљање лукама у претходној години забележила је најбоље резултате до сада када је у питању теретни саобраћај. На рекама у Србији током 2019. године претоварено је 14,2 милиона тона терета, што представља значајно повећање од 20 одсто у односу на 2018. годину. Обим транспорта и претовара терета повећан за петину указује на скок привредне активности у Републици Србији, нарочито у области хемијске индустрије, енергетике, рударства и грађевине.

Подаци Агенције показују да је на 10 од укупно 13 лучких подручја у Републици Србији евидентирано повећање претоварене количине терета. Највећи раст остварило је лучко подручје у Смедереву, где је претоварено укупно четири милиона тона терета, што луку у Смедереву чини једном од најпрометнијих на целом Дунаву. 

Најчешће претоварена врста терета и даље јесу шљунак, песак и камени агрегати, који заједно чине 23,93 одсто претовара. Руде су на другом месту, са уделом од 16,48 одсто, док се житарице налазе на трећем месту са 15,95 одсто. Нафта и нафтни деривати су на четвртом месту са 14,08 одсто . Поред наведених врста евидентиране су и повећане количине угља и расутог терета. Угаљ и расути терети учествовали су у 2019. години са по 8 одсто у укупном претовару на рекама у Србији.  

Према подацима Агенције, највећа разлика у количини претовареног терета забележена је код житарица и уљарица. Захваљујући побољшању услова на међународном тржишту меркантилне робе, евидентирано је 969.000 тона претоварених житарица више у односу на претходну годину. Мере Владе Србије на побољшању енергетске стабилности земље резултирале су са 734.000 тона више претовареног угља него у 2018. години. 

И наутичка сезона у 2019. години превазишла је сва очекивања. На шест међународних путничких пристаништа у Србији остварено је 1.542 пристајања крузера и 208.797 прелазака обале. У поређењу са 2018. годином, број пристајања крузера већи је за 34 одсто, а број укрцаних и искрцаних путника за 32 одсто.

Крузери су најчешће пристајали на међународном путничком пристаништу у Београду, где је забележена готово половина укупног броја пристајања - 753. Осим тога, у главном граду се по први пут укрцало и искрцало више од 100.000 путника. Београд тако постаје део велике европске четворке - ,,4Б’’ престоница које леже на обалама Дунава, уз Беч, Будимпешту и Братиславу. Пристаниште у Новом Саду дочекало је 429 пристајања крузера и 55.132 преласка обале, док је у Доњем Милановцу сезона завршена са 249 пристајања и 34.260 укрцаних и искрцаних путника. Међународно путничко пристаниште у Голупцу је у другој сезони од пуштања у рад дуплирало број пристајања - 95 уз 14.607 прелазака обале. Како би се повољан и сталан тренд раста у путничком саобраћају наставио, Агенција за ову годину планира да отвори два нова међународна путничка пристаништа - у Земуну и Великом Градишту (Рам).

Током прошлогодишње наутичке сезоне стекли су се услови за покретање линијског саобраћаја. На иницијативу Агенције, након три деценије, успостављена је међудржавна бродска линија између Кладова и румунског града Турн-Северина. Од средине јуна превезено је око 6.000 путника. 

Премашене пројекције Стратегије за развој водног саобраћаја, према којима је прогнозирано 1.300 пристајања до 2025. године, резултат су успешног рада Агенције на отварању нових међународних путничких пристаништа и промоције путничког водног саобраћаја кроз пројекат ,,Пробуди Дунав’’. Циљ пројекта је промоција наутичког саобраћаја и туризма горњег и доњег Подунавља, кроз повезивање једанаест аутентичних градова: Смедерево, Кладово, Доњи Милановац, Костолац, Голубац, Велико Градиште, Нови Сад, Београд-Земун, Сремске Карловце, Апатин и Баноштор.

Рад Агенције током 2019. године обележио је наставак унапређења информационих технологија, у складу са стратешким циљевима Владе Србије који се односе на дигитализацију државне управе и једноставније пословне процедуре. Путем Портала електронских пријава Агенцији је достављено 76,5 одсто укупног броја пријава које обвезници подносе за наплату лучких накнада. На тај начин остварене су значајне уштеде времена и трошкова пословања. 

Агенција ће и у наредном периоду настојати да унапреди област лучке делатности, како би српске луке постале конкуретна, успешна, важна саобраћајна чворишта, а међународна путничка пристаништа бележила нове рекордне сезоне као незаобилазне дестинације на туристичкој мапи Европе.