Агенција за управљање лукама обележила је десет година постојања свечаном конференцијом одржаном 21. априла у Привредној Комори Србије. Конференцији су присуствовали министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, генерални директор Секретаријата Дунавске комисије Манфред Зајц, директор Сталног секретаријата Транспортне заједнице Матеј Закоњшек, као и представници државних институција, локалних самоуправа, Групације за луке и пристаништа, Групације за речно бродарство, удружења житара, нафтних компанија, шљункара, образовних институција и многи други.
Директор Агенције Вук Перовић истакао је да су најважнији резултати постигнути током протекле деценије утврђивање лучких подручја, инвестиције у израду документације и изградњу инфраструктуре, успостављање ефикасног система наплате лучких накнада, увођење софтверских решења и апликација у свакодневно пословање, додељивање лиценци лучким оператерима. Рекао је да је Агенција успоставила ажурне и релевантне евиденције о количинама претовара терета и броју пристајања путника. Према његовим речима, напори тима Агенције били су усмерени ка доследном остваривању стратешких циљева Владе Србије за уређење лучке делатности.
„Слика на рекама у Србији је данас другачија. Имамо 11 теретних лука, осам међународних путничких пристаништа и још три у плану за отварање до наредне сезоне, као и прве проглашене марине. Сем тога, посебну пажњу посветили смо дигитализацији и беспапирном пословању. Више од 95 одсто докумената прође кроз наш систем у електронском формату“, нагласио је он. Казао је да су у фокусу рада били и развојни пројекти – „Пробуди Дунав“, „Заплови Србијом“, „Зелене Луке“.
Перовић је навео да је Агенција у протеклих десет година радила на јачању партнерске мреже у Европи и свету, кроз учешће на пројектима и конференцијама. Најавио је да ће током заседања Генералне скупштине Европске федерације речних лука (EFIP), у Бечу, Београд и Агенција бити кандидовани за организацију наредног скупа ове организације.
„Успех које смо остварили током прве деценије пословања представља резултат залагања свих запослених у Агенцији. Наставићемо да радимо заједнички са Владом Србије на развоју лука, пристаништа и лучког сектора“, закључио је Перовић.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је да је веома важно више улагати у потенцијале наших река јер то значи да ћемо се боље развијати као земља. Весић је рекао да Србија не користи довољно своје реке и да смо се понашали као да немамо толико километара обала, истичући да се ресорно министарство труди да у наредном периоду боље искористи наше реке. Свима који раде у Агенцији за управљање лукама честитао је на успешном дестогодишњем раду јер су, додао је, дали велики допринос развоју наших река.
Навео је да је тренутно у завршној фази процес за реконструкцију две луке – Богојево и Прахово чија ће реконструкција почети у наредном периоду. Такође, додао је да ће у наредном периоду почети и реконструкција Луке у Сремској Митровици.
Весић је подсетио да тренутно имамо осам међународних пристана и најавио да ћемо имати још три до почетка наредне наутичке сезоне.
Истакао је да ће се радити на јавно-приватном партнерству за изградњу нове Луке Београд и додао да је одређена локација, те да ће се нова Лука Београд налазити на левој обали Дунава, мало изнад Пупиновог моста.
“Радићемо луку за расуте терете, радићемо више таквих пројеката у будућности. Министарство ће дати нагласак на то јер сматрамо да је време да Србија више пажње посвети својим рекама”, истакао је Весић.
“Треба заједно да радимо како би наше реке постале не само наше благо већ наш развојни потенцијал, а са друге стране и могућност за долазак више туриста и промоцију наше земље”, рекао је Весић.
Генерални директор Секретаријата Дунавске комисије Манфред Зајц навео је да је Агенција у претходном периоду показала завидне резултате и велику спремност да унапреди српске луке на Дунаву. „Посебно нас радује то што ће Агенција председавати наредним двема седницама Експертске групе за луке и лучке операције. У протеклим годинама наша сарадња је била на високом нивоу и слободно можемо рећи да је ова институција добар пример лучке управе у Дунавском региону“, нагласио је Зајц.
Директор Сталног секретаријата Транспортне заједнице Матеј Закоњшек честитао је јубилеј, истакавши да Агенција игра важну улогу у расту и одрживости лука. „Секретаријат Транспортне заједнице је пажљиво пратио напредак ове институције и поносни смо што данас говоримо о оствареним резултатима. Унутрашњи водни саобраћај у Србији је од великог значаја за повезивање са Западним Балканом и Европом. Похвалили бисмо посвећеност Агенције развоју инфраструктуре и напорима за укључење српских лука на транспортну мрежу Европе“, навео је Закоњшек.
Током радног дела скупа, одржана је презентација о активностима у лукама и пристаништима у Србији у 2022. години. Према до сада анализираним подацима, забележено је 15,3 милиона тона претовареног терета, што је 600.000 тона мање него у 2021. години и представља пад од 3,5 одсто.
Најчешће претоварена врста терета јесу шљунак, песак и камени агрегати, који чине 33,9 одсто претовара. Угаљ је на другом месту са учешћем од 16,5 одсто, а нафта и нафтни деривати на трећем, са 15,9 одсто. Руде учествују у укупном претовару са 9,6 одсто. Највећи пад у претовару евидентиран је код житарица, 1,2 милиона тона мање него у 2021. години. Узрок за смањене количине претоварених житарица је глобална геополитичка ситуација.
Резултати прошлогодишње наутичке сезоне указују на опоравак крузинг индустије. Агенција је у 2022. години забележила 1.419 пристајања и 135.251 путника на међународним путничким пристаништима у Србији. Највише пристајања остварено је у Београду – 551, потом у Новом Саду – 370. Доњи Милановац дочекао је 264 пристајања, Голубац 211.
Помоћник министра Предраг Петровић представио је активности и планове министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Истакао је да ће министарство радити на развоју водног саобраћаја кроз инфраструктурне пројекте, будући да реке у Србији имају потенцијал за јачање привреде и туризма.
Представници Групације за луке и пристаништа и Групације за речно бродарство рекли су да је 2022. година била изазовна за пословање, али да ће се у наредном периоду заједнички радити на превазилажењу изазова. Казали су да је сарадња са Агенцијом у протеклих десет година била изузетно добра, имајући у виду спремност те институције да кроз отворени дијалог решава сва питања и пружи стручну помоћ.
Овогодишња конференција, која је била међународног карактера, оцењена је као најуспешнија, имајући у виду да је окупила 130 учесника из релевантних институција и организација.
Презентацију са конференције можете пронаћи ОВДЕ.