Актуелни пројекти инфраструктуре водног саобраћаја у Србији

У претходном периоду развој лука и пристаништа у Републици Србији у највећој мери био је везан за потребе великих индустријских постројења и извоз пољопривредних производа. Изузетак су чиниле свега три луке које су имале и ширу комерцијалну функцију, односно пружале су низ логистичких услуга и за трећа лица.

Данас, у време глобалне трговине, конкурентност појединих тржишта огледа се пре свега у способности организовања ефикасног транспортног система. Залихе робе су углавном "на точковима", а пропусна моћ саобраћајне инфраструктуре мерило је способности апсорбовања нових саобраћајних токова.

Европска унија је у оквиру своје транспортне политике као један од девет најзначајнијих коридора уврстила и транспортни коридор Рајна-Дунав. Промовишући тиме коришћење еколошки најприхватљивијег вида саобраћаја, мултимодалност и растерећење закрчених друмских саобраћајница, земљама чланицама омогућен је приступ различитим фондовима којима се финансира изградња недостајуће и унапређење постојеће инфраструктуре, али и пројекти којима се елиминишу административне баријере и омогућава боља повезаност водног са другим видовима саобраћаја.

Република Србија, како сопственим средствима тако и коришћењем претприступних фондова, активно ради на унапређењу услова пловидбе и пропусне моћи лука. Актуелни су пројекти хидротехничких и багерских радова на критичним секторима на Дунаву и Сави, адаптација бродске преводнице ХЕ Ђердап 1, увођење електронског система обележавања пловних путева, проширење капацитета луке у Смедереву и изградња приступне железничке и друмске инфраструктуре, изградња нових лука у Београду и Апатину, а у складу са комерцијалном тражњом и могућностима разматраће се проширење капацитета других лука.

Поред наведеног, у сарадњи са Управом граничне полиције и Управом царина, интензивно се ради на редефинисању граничних прелаза за речни саобраћај, као и заједничких процедура за пловила у међународном саобраћају којима је лука укрцаја или одредишна лука у Републици Србији.

Побољшањем укупних услова пловидбе унутрашњим пловним путевима, али и улагањима у друмску и железничку мрежу, ствара се могућност да луке заиста постану велики логистички центри који неће бити само у функцији увозног и извозног саобраћаја, већ и способне за прихват значајног транзитног саобраћаја и пружање низа логистичких услуга.