90. заседање Дунавске комисије у Београду

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, поручила је да су циљеви Дунавске комисије - сарадња, повезивање и слободно кретање робе и људи - и данас важни за регион и Европу као и пре 70 година, јер без повезивања нема економског развоја и нових инвестиција, веће размене и бољег живота.

Потпредседница Владе је рекла да је Београд данас центар водног саобраћаја у Европи, с обзиром на то да се на обележавању важног јубилеја - доношења Београдске конвенције, којом је обновљена слободна пловибда на Дунаву после Другог светског рата - окупило око 120 учесника, укључујући дипломатске представнике и руководиоце администрација надлежних за транспорт из 11 држава чланица Дунавске комисије, земаља посматрача, Европске комисије, као и важних међународних организација са којима Дунавска комисија сарађује.

“Данас нисмо ту само да бисмо се присетили заједничког дела историје, већ и да бисмо разговарали о будућности. Верујем да нема бољег места за то од Србије, као земље која има централни геостратешки положај у региону, али и земље кроз коју пролази око једна четвртина пловног тока Дунава, односно око 600 километара”, рекла је Михајловићева, oтварајући министарску конференцију поводом 70 година од доношења Београдске конвенције и 90. заседања Дунавске комисије.

Она је навела да циљеви овогодишње конференције укључују јачање свих облика сарадње, убрзани развој заједничких стандарда пловидбе на Дунаву, повећање безбедности и сигурности овог вида транспорта, као и реализацију инфраструктурних пројеката у складу са европским плановима пребацивања дела саобраћаја на пловне путеве.

“Србија на свему томе већ предано ради, а укупна вредност пројеката у водном саобраћају у Србији, укључујући пројекте који се већ реализују и оне које планирамо да реализујемо, износи 204 милиона евра”

Она је навела да после 22 године у 2018. почињу радови на уређењу пловног пута на Дунаву од Београда до Бачке Паланке, вредни 10 милиона евра, док ће пројекат „AtoN“, који се ове године завршава, омогућити да имамо најмодернију навигациону сигнализацију на Дунаву. “Ове године изабраћемо и извођача радова у оквиру Пројекта реконструкције бродске преводнице „Ђердап 1“, чија је вредност 28,5 милиона евра, који суфинансира Европска комисија грантом од 13,5 милиона евра. Следеће године почињемо изградњу Терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево, у току је израда просторног плана за нову луку у Београду, а следеће године почиње израда пројектне документације, а припремамо и пројекте за даљи развој интелигентних транспортних система у пловидби укупне вредности око 10 милиона евра”, навела је Михајловићева.

Она је нагласила да су велика улагања у водни саобраћај у последњих неколико деценија могућа захаљујући томе што је Србија данас политички, економски и финансијски стабилна држава. “Инвестиције на којима радимо основа су за даље привлачење инвестиција у водни саобраћај, пре свега из приватног сектора, и кроз различите моделе јавно-приватног партнерства. Вредност потенцијалних пројеката, само кад говоримо о изградњи нових лука, односно лучке супраструктуре, у Београду, Новом Саду и Смедереву износи око 150 милиона евра”, рекла је Михајловићева.

Потпредседница Владе истакла је да ће реализација ових пројеката омогућити повезивање Дунава са путним и железничким Коридором 10, као и додатни раст обима превоза Дунавом. “Mи смо 2014. имали свега седам милиона тона робе која је превезена Дунавом. Међутим, захваљујући мерама које смо предузели до данас, тај износ је повећан на 10,5 милиона тона у 2017, а наша очекивања су да ћемо на крају инвестиционог циклуса и реализацијом наведених пројеката видети раст на близу 15 милиона тона укупно превезене робе, од чега очекујемо близу девет милиона тона претовара у српским лукама”, рекла је Михајловићева.

Председник Дунавске комисије Гордан Грлић Радман рекао је да је данашња конференција прилика да се подсетимо историјата Дунавске комисије, који је почео још 1856. године у Паризу. “Седамдесет година које данас обележавамо и 90 година пре тога потцртавају дугу традицију наше организације, а садашњи тренутак је прилика да афирмишемо важност Дунава као транспортног коридора и важност Дунавске комисије”, рекао је Грлић Радман.

Он је истакао да циљеви Дунавске комисије, у наредном периоду, између осталог, обухватају управљање развојем инфраструктуре за речну пловидбу, као и отклањање уских грла на пловном путу која представљају један од највећих проблема у пловидби Дунавом.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поводом данашњег скупа у холу Палате Србија приредило је и изложбу "70 година Београдске конвенције", на којој je, између осталог, први пут изложен и оригинал овог документа, који се чува у Београду.

ИЗВОР: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре